Koga ka chinava te unishtina amen mashkar amende ?

Inverzno Politika te koristina la ko korist em strategija amenge, a na protiv amende !

Zar nane amenge dosta so vekoncar sijem zrtve tugjo politikake, asimilirime, iskljucime, getoizacija em chivde ki tishina. Ama avdije, paradoksalno, ovaja zrtve taro sopstveno politicko infantilizam. Namesto te koristina i nevi era, digitalno, demokratsko povrzimi sar prostor bashi kolektivno mobilizacija, amen koristinaja ola sar teren bashi samo-unishtibe.

So dibinaja keda chungaraja jek upro javer ?

A so bi dobinaja koga bi nasocinaja adaja energija protiv o sistemsko neednakvost, protiv o sistemi, protiv o iskljucenost, savi tani amenge nametnimi decenijencar ?

Keraja inverzno politika, savi tani pogreshno svatimi em pogreshno praktikujmi.

O poinakva (razlicna), o glasna, o aktivna tane prva ki meta; na e « javerendar », nego amarendar. Sekova jek savo ka probinel te kerel lafi, glasno te mislinel, te gradinel ovela meta sarinenge, namesto realno strategijake, dikhaja inverzno omraza: chungaribe na palo neednakvost, nego palo sekova jek dovolno hrabro kova kerela lafi.

Akava nane politika nego pazarluko taro egoizam, sueta em dar. Em adava kerena le na samo slucajna poedincija, nego manusha kola tvrdinena deka kerena lafi ko anav e « zaednicake » ama adaja zaednica realno ili kjutinela, ili ladzala ili pa darala.

Panda kozom ka vlecina amen ko cika em ki amari podelba mashkar amende ?

Dzi kote nekoj merinela po status preku like em « Hejt » upra ko sopstveno narodo, amare chave bajrona ko jek vreme kote sikljona amendar, pa dali ola da ka imitirinen amen em ka razdelinen pes pa, pa cak sto vishe postojnela o riziko palo nesave decenije te nashavgjol skroz o ROMANIPE.

Kozom ka khela ki karta « povredimo sijum » za da te napadine e javere ?

Panda kozom vreme ka pretvorina i borba bashii pravija ki megjusebno diskreditacija ?

I chachutni inverzno politika nane te chive o vnimanie samo ki tute, nego te phrave oo udar em e javerenge, Na te perave javereskere obidija, nego te unapredine olen. Na te kera « Mrzinava sa so nane teli miri kontrola » nego « Podrzinava sekoja inicijativa savi ingarela amen anglal ».

Te chinava te chungara amen, ajde te dikha sar shaj zaedno te razmislina e has Romanipaske.

Akaja nane kolumna te khedel like em te svidzinel pes. Akava i ogledalo saveste trebola te dikha amen sarine.

Ako sijan delo taro problemi, ma arakh izvinuvanje.

Ako sijan delo taro reshenije, vreme tano te kere po glasno lafi, te beshe po cvrsto, te na cide tut ki strana tari destruktivno galama.

Inverzno politika trebola te koristina la sar alatka bashi te gradina neshto, a na sar oruzje bashi amaro andruno mudaribe. Ili ka vazda amen amen korkori, ili ka produzina te tonina tela ko sopstvena lafija, chungaribe em kjutibe.

Bashi o kraj akale kolumnake, ake nekozom citatija :

« Amen sijem adala so adzikeraja olen. Amen sijem i promena so rodaja la »

Barak Obama

„Nane te mudarel amen i omraza taro neprijatelija, nego o kjutibe e prijatelengoro.“

Martin Luther King

Em jek fraza mandar amenge:

« Jek narodo so na priznajnela pi sopstveno vrednost, ka ovel uvek lokhi brishibaske »